Ekonomske krize
Vrsta: Maturski | Broj strana: 30 | Nivo: Gimnazija

Садржај
1.део
Увод......................................................................................................................2
2.део
Циклично кретање капиталистичке привреде..................................................4
Карактеристике привереде у периоду хиперпродукције.................................8
Излазак из кризе и настанак просперитета.......................................................9
Државна интервенција у капиталистичкој привреди.....................................13
Велика светска криза хиперпродукције..........................................................15
Средства и мере државне интервенције у привреди......................................18
Последице...........................................................................................................19
Друштена поларизација....................................................................................27
3. део
Закључак.............................................................................................................28
4. део
Литература.........................................................................................................29
-2-
Увод
Шта су економске кризе уопште? Где и када су се дешавале и како су по-једине земље излазиле из њих?
Криза. Основне карактеристике и подаци
Прво да кренемо од речи криза. То је реч грчког порекла и означава по-себно стање у развоју неке појаве. Такође се може објаснити као застој или обрт у односу на дотадашњи ток. Економска криза је један од облика кризе и може се дефинисати као криза привредног живота друштва или цикли-чни поремећај привредног живота. У ранијим периодима се јављала као криза недовољне призводње услед рата, епидемије, неполодних година, итд. Нова врста економске кризе се јавља у капитализму, односно од почетка 19. века, после индустријске револуције, која је названа криза су-вишне производње или хиперпродукције. Криза у капитализму се јавља услед превише развијених производних снага и сувишне производње за та-дашње услове. Узрок тих криза је тај што се производња није вршила за потребе становништва, већ за увећање профита капиталиста.
Карл Маркс је рекао:
”...последњи узорк свих криза остаје увек сиромаштво маса и ограничење њихове потрошачке моћи, према чему стоји нагон капиталистичке про-изводње да производне снаге развије тако да њихову границу сачињава са-
мо апсолутна потрошна способност друштва...”
Хиперпродукција представља несразмеру између обима производње и мо-гућности продаје. Карактеристике економске кризе су нагли застој у про-даји робе, велике количине непродате робе, оскудица кредита, масовно обустављање производње, пропадање предузећа и банака, затварање фа-брика, уништавање производа, пораст незапослености, пад цена, глад…
________________________________________________________
Карл Маркс, Капитал, I, ``Култура``, Београд, 1947, стр. 75
-3-
Прве овакве кризе избиле су у XIX веку у Енглеској 1818. и 1825, а после њих оне 1836, 1847, 1857, 1865, 1873, 1882. XX век је почео кризом 1900. године, а затим су уследиле кризе 1913. и 1920. и на крају највећа, најтежа и најдубља која се десила у периоду између 1929. и 1933. Ова криза је потресла читав капиталистички свет и била најбољи пример економског банкротства тог друштва. Такође, била је један од узрока кризе капитализма и “главни кривац” за прелазак друштва у социјализам.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]